Добитница Награде „Десанка Максимовић" (2003)
                  О ПОЕЗИЈИ РАДМИЛЕ ЛАЗИЋ
                После исцрпног разговора о већем броју кандидата - разговора 
                  који је представљао наставак расправа из претходних година - 
                  присутни чланови жирија су једногласно одлучили да се Награда 
                  „Десанка Максимовић" за 2003. годину додели Радмили Лазић. 
                  Вреди напоменути да се, током последњих година, име Радмиле 
                  Лазић редовно налазило у најужем кругу кандидата за ову престижну Награду.
                Од њених првих књига, чији се наслови могу читати 
                  и као сажети песнички програми - То је то (1974), Право 
                  стање ствари (1978) или Ноћни разговори (1984) 
                  и Историја меланхолије (1993), па до песама које је 
                  у последње време објављивала у нашим листовима и часописима, 
                  у Књижевном магазину, Политици или Летопису 
                  Матице српске Радмила Лазић доследно негује, чува и развија 
                  слободу да открива оно што би свако други желео да сакрије: 
                  свој сопствени живот, без скривалица и маски, са свим његовим 
                  мукама, проблемима, незадовољствима и двоумицама. Радмила Лазић 
                  пише о животу Радмиле Лазић, са отвореношћу и храброшћу које 
                  задивљују. У дугим и тешким ноћним разговорима са самом 
                  собом, са светом, са приказама и аветима, са својим страховима, 
                  са својим и нашим страшним и суровим временом, она покушава 
                  да утврди право стање ствари, и с тим се правим 
                  стањем ствари суочава отворено, без ублажавања и улепшавања. 
                  Између песника и читаоца не постоји никакав еуфемистички песнички 
                  субјект, који релативизује ове што песник каже, и иза 
                  чијег се идентитета песник заклања. Као што је у наслову своје 
                  прве књиге казала То је то, Радмила Лазић у свакој 
                  својој књизи, у свакој својој песми, отворено и неувијено каже 
                  То сам ја, То отворено и храбро песничко ја о свом 
                  животу говори језиком модерним, урбаним, сугестивним и, изнад 
                  свега, драматичним. Ове су то особине које су Радмили Лазић 
                  обезбедиле истакнуто место у савременом српском песништву, а 
                  које су се, данас, овенчале и наградом која носи име наше велике 
                  песникиње, Десанке Максимовић.
                Као што је познато, ова Награда се састоји из плакете, статуете 
                  Десанке Максимовић, коју је урадио Александар Зарин, и новчаног 
                  износа. Као што је такође познато, добитнику се штампа књига 
                  изабраних и нових песама. Књига Радмиле Лазић биће десета у 
                  овој колекцији. О песништву лауреата организује се и научни 
                  скуп, а текстови са тог скупа такође се објављују у посебном 
                  зборнику радова.
                Награда „Десанка Максимовић" биће Радмили Лазић уручена 
                  у Бранковини, 16. маја.
                Председник Жирија
                  Љубомир Симовић, 11. април2003.