УПРАВЉАЊЕ ЗАДУЖБИНОМ

      До 2012. године председник Управног одбора је руководио Задужбином а на основу Закона о фондацијама и задужбинама из 2011. године Задужбином руководи управитељ кога именује Управни одбор. Управни одбор Задужбине именује Управни одбор Народне библиотеке Србије.

САСТАВ ПРВОГ УПРАВНОГ ОДБОРА:

1. проф. др Слободан Ж. Марковић, председник
2. Милош Јевтић, заменик председника
3. Миломир Петровић, управник Народне библиотеке Србије
4. академик Стеван Раичковић
5. Љубомир Симовић, дописни члан САНУ
6. Радован Поповић
7. Бранка Максимовић – Мицић
8. Слободан Ракитић
9. Станко Терзић, председник Извршног савета СО Ваљево

САСТАВ АКТУЕЛНОГ УПРАВНОГ ОДБОРА

1. Марко Крстић, председник
2. Тања Крагујевић, заменик управитеља
3. Ласло Блашковић, управник Народне библиотеке Србије
4. проф. др Станиша Тутњевић
5. Павле Ерцег
6. др Ана Ћосић Вукић
7. др Нада Мирков Богдановић
8. проф. др Бошко Сувајџић
9. Виолета Милошевић
10. Милена Милосављевић


ЗАДУЖБИНОМ СУ РУКОВОДИЛИ

Проф. др СЛОБОДАН Ж. МАРКОВИЋ
председник Управног одбора од 1993. до 2003. године

 

      Проф. др Слободан Ж. Марковић био је први и дугогодишњи председник Управног одбора Задужбине и најзаслужнији је за њен развој. Рођен је 1928. године у селу Горњи Мушић код Ваљева, умро у Београду 2015 године. У завичају је учио основну школу, а гимназију у Белој Цркви, Панчеву, Ваљеву и Београду. Југословенску књижевност и српскохрватски језик, са светском књижевношћу, дипломирао је 1952. године на Филозофском факултету у Београду. Слободан Ж. Марковић је радио у Вршцу као гимназијски професор, а потом је постављен за републичког школског инспектора. На Универзитет у Београду изабран је 1956. године. Прошао је сва универзитетска звања и редовни је професор Филолошког факултета за нове југословенске књижевности. Био је, поред осталога, продекан и декан Филолошког факултета у Београду и предавач на универзитетима у Гетингену (Немачка), Пекингу (Кина), код нас у Београду, Нишу и Приштини.

      Један је од оснивача и дугогодишњи директор Међународног славистичког центра Србије. Био је више година председник Друштва за српскохрватски језик и књижевност Србије и Савеза славистичких друштава Југославије, главни и одговорни уредник часописа „Књижевност и језик“, председник Управног одбора Змајевих дечјих игара и вишегодишњи главни уредник часописа „Детињство“, члан Председништва Међународног комитета слависта, потпредседник и председник УНЕСКО асоцијације радника на књизи за децу и стални научни саветник, један од оснивача и члан Извршног одбора Вукове задужбине, један је од оснивача и десетогодишњи председник Управног одбора Задужбине „Десанке Максимовић“ и председник Културно-просветне заједнице Србије.

      За свој рад добио више признања, међу осталима и „Вукову награду“, Медаљу Хумболтовог универзитета, медаљу „Ханс Кристијан Андерсен“, немачки орден „Велики крст за заслуге I реда“ и југословенски „Орден заслуга за народ са златном звездом“.

      Научни рад професора др Слободана Ж. Марковића посвећен је историји нових југословенских књижевности, њиховим везама и везама са светском књижевношћу, као и књижевности за децу. Објавио је око 600 књижевних студија и расправа, као и књиге – „Записи о књижевности за децу“ I, II, III и IV (више издања), „Књижевни покрети и токови између два светска рата“, монографије „Лаза Лазаревић“, „Милан Ракић“, „Бранко Ћопић“, „Исидора Секулић“, „Јован Поповић – живот и књижевно дело“, „Вук Караџић у књижевном трајању“, „Књижевно стваралаштво Десанке Максимовић“, „Трагање за идеалима“ и „Појаве, ствараоци и дела у македонској књижевности“; Надалеко су чувене његове антологије – „Антологија српске приче за децу“, „Антологија српских поема за децу“ „Ко је бољи јунак“, „Ђаку прваку“, „Златна књига“; студије – „Књижевне појаве између два светска рата“, „Континуитети и вредности“ и путопис „Професор у Пекинг – професор из Пекинга“.

      Марковићеви радови су превођени на све јужнословенске језике, као и на немачки, енглески, француски, румунски, мађарски, чешки и руски језик. Такође, запаженим саопштењима и рефератима учествовао је на више конгреса и стручних скупова у земљи и свету.


проф. др АНА ЋОСИЋ ВУКИЋ
Председница Управног одбора од 2003. до 2009. године

 

     Рођена је 4. маја 1954. године у Београду, где је завршила основну школу и гимназију. Филолошки факултет, група за југословенску и општу књижевност, завршила је 1978. године. Као студент писала је критике за часописе Књижевна критика и Савременик. По завршетку студија уписала је постдипломске студије и радила на одређено време у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“, положивши стручни испит за звање библиотекара. Магистрирала је 1983. године на теми Књига о Змају Лазе Костића. Од 1984. до 1994. боравила је у Италији. Докторирала је 1994. на теми Слика света у приповеткама Бранка Ћопића. Звање вишег научног сарадника стекла је 2007. године.

     Од 1982. године радила у Институту за књижевност и уметност у Београду претежно се бавећи проучавањем књижевне периодике. Учествовала је у раду већег броја националних, међународних научних скупова и на два светска конгреса слависта (Љубљана, 2003, Охрид, 2008). Пензионисана 2014. године.

     Из рукописне грађе, дневника и публицистике свог оца Добрице Ћосића приредила је следеће књиге: Пишчеви записи I (2000), Пишчеви записи II (2001), Пишчеви записи III (2004), Пишчеви записи IV (2004), Пишчеви записи V (2008), Писци мога века, (2004), Косово, (2004), Пријатељи, (2005), Време змија, (2008), Лична историја једног доба. Пишчеви записи 1–6, (2009), Српско питање у XX веку, (2009), Пријатељи мога века (2011), У туђем веку I (2011), Босански рат (2012), У туђем веку II (2015).

     Објавила књиге Слика света у приповеткама Бранка Ћопића (1995), Старе и нове књижевне теме (2007) и Часопис Јавност 1980 (2011).


проф. др БОШКО СУВАЈЏИЋ
Председник Управног одбора од 2009. до 2010. године

 

    Бошко Сувајџић је рођен 13. априла 1965. у Драгињу. Гимназију је учио у Шапцу. Основне, магистарске и докторске студије завршио је на Филолошком факултету у Београду. Ради као редовни професор на предмету Народна књижевност, Катедра за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду.

     Бошко Сувајџић је председник Управног одбора Вукове задужбине, члан Управног одбора Музеја позоришне уметности, Атељеа 212, као и Управног одбора Задужбине „Десанка Максимовић“. Вишегодишњи је члан Председништва Удружења драмских писаца Србије. Главни је уредник Годишњака Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима и заменик управника Међународног славистичког центра (Филолошки факултет, Београд). Од 2010. до 2014. године вршио је дужност председника Друштва за српски језик и књижевност Србије. Изабран је за првог председника Удружења фолклориста Србије (2014). Руководилац научноистраживачког пројекта Српско усмено стваралаштво у интеркултурном коду (Институт за књижевност и уметност, Београд, 2010-2016).

     Објавио је књиге Епске песме у старијим записима (1998), Епске песме о хајдуцима и ускоцима (2003), Јунаци и маске (2005), Иларион Руварац и народна књижевност (2007), Певач и традиција (2010), Дновиде воде (2012), Орао се вијаше (2014), као и више приређених књига, студија, расправа и приказа у домаћој и страној стручној периодици.

     За књигу Иларион Руварац и народна књижевност добио је награду Вукове задужбине за науку у 2007. години, а за књигу Певач и традиција награду „Миле Недељковић" за најбољу фолклористичку књигу у 2010. години.

     Бошко Сувајџић је публиковао збирке песама Пут круга (1997), Харманлија (2002), и Сонети, Ватре (2013). За збирку песама Сонети, Ватре добио је награду Задужбине „Веселин Лучић“ за књижевност за 2014. годину за најбоље остварење наставника и сарадника Универзитета у Београду.

     Објавио је књигу изабраних драма Перитеорион: драме, у издању Удружења драмских писаца Србије (2015).


проф. др СТАНИША ТУТЊЕВИЋ
Председник управног одбора од 2010. до 2012. године
Управитељ од 2012. до 2016. године

 

     Проф. др Станиша Тутњевић за управитеља Задужбине изабран је на седници Управног одбора од 25. јануара 2012. године. Пре тога, од марта 2010. године, био је председник Управног одбора Задужбине. Рођен је 20. новембра 1942. године у Доњем Детлаку код Дервенте. Основну школу (1951–1955) завршио је у родном селу, осмогодишњу у Дервенти (1955–1958), средњу економску у Босанском Броду (1958–1962), Филозофски факултет у Сарајеву (1962–1966). По одслужењу војног рока (1966–1967) радио је као стручни сарадник у Републичком секретаријату за образовање, науку, културу и физичку културу (1967–1973) и Републичкој заједници културе БиХ (1973–1975), а потом у Институту за књижевност у Сарајеву (1975–1992), где је у два мандата вршио функцију директора (1984–1992).

     Докторирао је 1980. године, у звање научног сарадника биран 1981, у звање вишег научног сарадника 1984, у звање научног савјетника 1989. године. По избијању рата 1992, прешао је у Институт за књижевност и уметност у Београду, где је радио од 1993. до 2009. када је пензионисан. Као гостујући професор истовремено предавао предмет Компаративно проучавање јужнословенских књижевности, група Српски језик и књижевност, на Филозофском факултету у Бањој Луци (1995–2010). За дописног члана Академије наука и умјетности Републике Српске ван радног састава изабран 2012. године.

     КЊИГЕ: Ради свога разговора. Огледи о приповједачима Босне, Сарајево 1972; Отворене границе, Сарајево 1975; Социјална проза у Босни и Херцеговини између два рата, Сарајево 1982; Под истим углом. Студије о босанскохерцеговачкој књижевној прошлости, Сарајево 1984; Књижевне кривице и освете. Осврт на књигу „Књижевни живот Босне и Херцеговине између два рата“ М. Ризвића, Сарајево 1989; Поезија између два рата. Прилози са историју књижевности Босне и Херцеговине, Сарајево 1991–1992; Часопис као књижевни облик, Београд 1997; Динамика српског књижевног простора, Бања Лука 2000; Мостарски књижевни круг, Београд 2001; Нато на Авали, документарна проза, Београд–Бања Лука 2001; Тачка ослонца, Српско Сарајево 2004; Национална свијест и књижевност Муслимана, Београд 2004; Поетичка и поетолошка истраживања, Београд 2007; Први српски алтернативни часопис, Београд 2008; На трагу манастира Детлак, 2008, Размеђа књижевних токова на Словенском Југу, Београд 2011, Босански књижевни лонац, Бања Лука 2012; Један нацрт за садржај српског културног обрасца (зборник радова Српски културни образац у светлу књижевне критике), Београд, 2015; Развојни пут културно-историјског комплекса Детлак (зборник радова Културно-историјски комплекс Детлак), Бања Лука, 2015.

     ПРИРЕДИО: Јаков Шантић: Сабране пјесме, Београд, 2005; Лазар Поповић: Септиме, Београд, 2008.


проф. др БОЈАН ЂОРЂЕВИЋ
Управитељ од 2016. године

 

     Проф. др Бојан Ђорђевић рођен је 11. јуна 1965. године у Трстенику. Дипломирао (Група за југословенске књижевности и општу књижевност), магистрирао и докторирао на Филолошком факултету у Београду. Од 1992. до 1995. био је библиотекар на Катедри за српску књижевност Филолошког факултета у Београду. Од 1995. до 2011. године радио је као научни сарадник и виши научни сарадник у Институту за књижевност и уметност у Београду, где је био председник Научног већа. И даље је ангажован у Институту за књижевност и уметност као спољни сарадник на пројекту Српска књижевност у европском културном простору. Радио је као професор по позиву на Филозофском факултету у Нишу од 2003. до 2008. године. На Катедри за библиотекарство и информатику био је хонорарни предавач од 2006. до 2011. године. Од 2011. године ради на овој катедри као доцент за предмете: Увод у архивистику, Архивистика 1, Архивистика 2, Увод у музеологију, Музеологија 1, Музеологија 2 (на основним студијама), Документалистика (на мастер студијама), Научни рад у архивима (на докторским студијама).

    Бави се архивском теоријом, као и архивским истраживањима културних појава и институција, посебно у двадесетом веку. Такође истражује књижевност и културу Дубровника од XV до XVIII века. Објавио је досад девет монографија и 107 студија у домаћим и међународним научним часописима и зборницима. Члан је уредништва Зборника Матице српске за књижевност и језик.

    Ужа област: архивистика.
    Пратећа област: књижевна и културна историја.

    Монографије: Никола Наљешковић дубровачки писац 16. века, Библијски и пословични искази у дубровачкој књижевности, Молијер у Дубровнику, Народне пословице у делима дубровачких књижевника, Летопис културног живота Србије под окупацијом 1941-1944, Српска култура под окупацијом, Архивистички појмовник, Пола века науке о књижевности: Институт за књижевност и уметност 1962-2012, Српска краљевска четврта гимназија 1910/11 – Гимназија “Свети Сава” 2010/11 – координате, Летопис културног живота током Великог рата 1916-1918, Београд, 2014. /у коауторству/.