Добитник Награде Десанка Максимовић“ (2009)

РАЈКО ПЕТРОВ НОГО
ПЕСНИЧКИ КРСТ РАЈКА ПЕТРОВА НОГА

Почев од Зимоморе, своје прве песничке књиге, па до најновије Не тикај у ме (пишући и везаним и слободним стихом, певајући и екавицом и (и)јекавицом, Рајко Петров Ного истанчано, брижљиво и посвећенички негује свој песнички израз, једанпут засвагда препознат као изразито индивидуалан у савременом српском песништву. Истовремено срчан и меланхоличан, благ и горопадан, бунтован и молитвен, тај особени песнички глас исказује се многоструко усложеним спектром разнородних тема и мотива, звучно уобличених у кантилену од древних и модерних тонова. Кроз те мелодијске преплете указују се, као кроз некакву тајанствену и прозрачну копрену, Ногови паганско-словенски и хришћанско-православни светови, виђени у националној аури с јаким наносима митског, епског и судбоносног. У том особитом поетском регистру запремају примерен простор давнопрошла и заборављена доба, као и патријархална и херојска времена с косовском драмом у прочељу. У широком садржајном опсегу Ноговог песништва дирљиво је проговорио и његов изузетно осетљив породични нерв, огласивши се лелеком сирочета, оним најинтимнијим из језгра братских и очинских осећања и саосећања, као и тужбалицом за мајком, изворном и потресном запевком. Ногово песничко дело је у доброј мери и надасве искрен вапај појединца над колективним удесом српског народа, у који су уграђени помешани и међусобно супротни одрази те злокоби: стид и понос, зло свакодневице и узвишеност, одрешита иронија и љупка благородност, очај и трагање за смислом постојања...

Последњим трима делима, књигом лирске прозе Јeчам и калопер и песничким збиркама Недремано око и Не тикај у ме, Ного је не само потврдио своје издвојено и веома високо место у текућем српском песничком стваралаштву, него је своје певање додатно и естетски и садржајно надоградио, давши свему претходно написаном моћну потпору. Издвојено гледано, збирка Не тикај у ме јединствен је пример повесним документима подастрте поезије: у њој је свака нова песма утемељена и на одговарајућем публикованом научном раду из области проучавања средњовековних стећака, старог српског писаног наслеђа урезаног у камен, док су колажни цитати из тог наслеђа унети у главни певни ток збирке.

Вило да опева пејзаж, било да пева о националном и судбинском, било да се легитимише као песник културе, било да ламентира или прониче, било да шаље песнички избрушене политичке поруке, Ного је песник који помно одмерава сваку своју реч, слушајући бруј њене унутрашњости, ћутке подносећи њен значењски терет и носећи сопствени песнички крст. Својој поезији Ного је већ ставио у завештање да се од својих недостојних нападача брани сама собом.

У савременом српском песништву поезија Рајка Петрова Нога једна је од његових најдрагоценијих знамења. Она је већ одавно била достојна Награде „Десанка Максимовић“.

Председник Жирија
Милосав Тешић, 27. април 2009.