Zadužbina Desanke Maksimović

Почев од своје прве књиге, Поетичности (1956), па кроз све збирке које су за њом уследиле Остале поетичности (1959), Маина (1964), Братство по несаници (1967), Описи, гесла (1970), и кроз низ врло специфичних, критички и промишљено приређиваних, књига изабраних песама (Изабране песме, 1979; Песме 1971-1982; Изабране песме 1954-1984; Тридесет изабраних песама, 1985; Песме 1971-ој и Поеме, 1994; у редовном колу Српске књижевне задруге), Радовић је изградио јединствен и особен песнички свет. Са изузетно истанчаним слухом за језик, и са исто тако префињеним осећањем за песничку форму, Радовић је, као мало ко, допринео култивисању и усавршавању и нашег песничког језика, и нашег песничког израза. Он је у другој половини двадесетог века обављао ону врсту посла коју су у његовој првој половини обављали Дучић и Ракић. Песничко дело Борислава Радовића не само да садржи велики број антологијских песама, него представља и једну од најкомпактнијих, и најблиставијих, песничких целина у модерном српском песништву.