Добитник Награде „Десанка Максимовић" (1994)

О ПОЕЗИЈИ ЉУБОМИРА СИМОВИЋА

Љубомир Симовић својом поезијом сублимише историјско, митско и ововремено искуство српскога народа. Завичајност и завичајни мотиви такође су карактеристични за Симовића, што његову поезију доводи у везу са песништвом Десанке Максимовић. Треба имати у виду сву сложеност Симовићеве лирике, њену антрополошку, психолошку, емоционалну, језичку, лексичку, тематскомотивску основу. Симовићева поезија, како је књижевна критика већ приметила, не изражава само спољни свет, спољну стварност и спољне видике, већ и унутрашњу стварност људског бића. Само оно што постане унутрашња стварност од пресудне је важности за поезију.

Има у Симовићевој поезији и глади и ратовања, патњи и радовања, побеђених и победника, анђела и демона, небесника и подземних ала, али увек побеђује поезија и тзв. обични човек, сељак, ратник и патник. Песник чулног и елементарног, религијског али и руралног искуства, очигледног али и невидљивог, Симовић често мења тачку из које гледа свет, преображавајући ведљиво у невидљиво, чујно у нечујно, и обрнуто. Симовић спада у песнике који, на најбољи могући начин, успевају да синтетизују традиционлано и модерно искуство. Он је песник снажне фолклорне имагинације, историјске збиље и митске понорности. Његове песничке слике поседују значење архетипова. У том смислу, и народна поезија и народно предање представљају значајно песниково инспиративно језгро, и то је она суштинска спона која његово песништво доводи у блиску везу са поезијом Десанке Максимовић.

Укрштањем фантастичког и реалног, профаног и религијског, историјског и савременог, Симовић је свом песничког делу обезбедио лирску сложеност, унутрашњу драматичност, вишезначност и актуалност. Колико се у својим песмама и драмама напајамо на изворима историјског и митског искуства толико и из ововременог. Као у каквом лирском контрапункту, у Симовићевој лирици налазе се трагично и хуморно, метафизичко и стварно, небеско и земаљско. Овом песнику су блиски и алегоријски, иронијски, саркастични, хуморни и сатирични облици песничког казивања, али само у оној мери у којој не нарушавају лирску природу његовог песништва.

Љубомир Симовић данас спада у најцењеније песничке потомке Десанке Максимовић.

Председник Жирија
Слободан Ракитић, 19. април 1994.