Добитник Награде „Десанка Максимовић“ (2013)

Образложење Жирија за доделу награде „Десанка Максимовић“ за 2013. годину

Жири за доделу награде „Десанка Максимовић“ у саставу: Гојко Божовић, Дејан Илић, Предраг Петровић, Даница Вукићевић и Радмила Лазић, на седници одражаној 18. априла 2013. донео је одлуку да се награда „Десанка Максимовић“ за 2013. годину додели песнику Милану Ђорђевићу, за целокупно песничко дело и допринос српској поезији.

За живу, динамичку песничку присутност на српској песничкој сцени већ више од тридесет година. За витализацију песмотворног језика и оживотворење запостављене песничке форме каква је песма у прози.

Посебност певања Милана Ђорђевића огледа се у чулном, готово телесном доживљају света (Речи пишем телом а не црним и плавим словима / Песме пишем телом а не далеким и хладним речима – „Ходање“) и реткој визуелној, колористички разноликој фасцинацији природом као извориштем живота и лепоте. Као сељак, не разумем оно што не видим, или што не додирујем огрубелим дланом, рећи ће и сам песник у песми „Кратковидост“.

Поезија Милана Ђорђевића се тиче конкретних аспеката човековог бивствовања и његових основних вредности: живота и смрти, љубави, пријатељства, усамљености, стваралаштва, природе, градског живота... Негујући модеран песнички израз, често се служећи иронијом и сарказмом, песник демаскира појавни свет око себе дајући шансу човеку, и хуманијим и истинитијим вредностима његовог живљења.

Афирмација света и живота (Овај свет је мени као гладној луталици прегршт купина у шуми – „Црвено грумење“) у његовој поезији проговара кроз епифанијске доживљаје женског тела или природе и представља праве поетске обреде заборављене лепоте ретке у данашњем српском песништву. У његовој поезији естетика и етика су нераздвојиво повезане творећи поезију високе моралне вертикале, зато његову поезију можемо назвати поезијом очовечења у чему налазимо блискост са поезијом Десанке Максимовић.

Пролазећи кроз различите песничке фазе и мене, од критичког веризма до лирске рефилексије, током три деценије песниковања песништво Милана Ђорђевића сведочи о пређеном песничком али и животном путу и њиховој јединственој повезаности и условљености. Пут сазнања водио га је кроз радости и озарења али и кроз удесе и тешка суочења, сведочећи да истинска поезија није кула од слоноваче већ да и она на свом телу памти ожиљке свакојаких животних окрзнућа.

У Београду, 18. април 2013.

Председница жирија,
Радмила Лазић