Добитник Награде „Десанка Максимовић" (1999)
О ПОЕЗИЈИ МИЛОВАНА ДАНОЈЛИЋА
Милован Данојлић је рођен 1937, године у Ивановцима, у Шумадији.
Написао је преко тридесет песничких збирки за одрасле и за децу,
приближно исто толико књига прозе, огледа и записа. Објавио
је неколико књига превода најзначајнијих модерних енглеских,
француских и руских песника и мислилаца. Данојлић је песник
неисцрпне лирске енергије, еруптивне имагинативности и лексичког обиља.
На српску песничку сцену ступио је силовито,
као песник побуне против књижевних калупа и норми, духовне устајалости
и интелектуапне индиферентности. Његов стих је од самог почетка
динамичан, ужареног и густог језика, а прецизних и слојевитих
значења. У младости рембоовски понесен, издашно расипајући злато
језика, Данојлић је у годинама стваралачке зрелости постао аскета,
мудрац и мислилац самосвојног кова. Као песник испољио је изузетно
мајсторство на тешком пољу стиха и риме. Читаву једну књигу
расправа насловио је Мука с речима (1957). Његово стваралаштво
у целини велика је похвала језику и изражајним могућностима,
али истовремено оно указује и на драму песника који се находи
пред великим језичким искушењима.
Попут древног певача и модерног језикословца, Данојлић као
да неким посебним оком „снима" природу, њене плодове, људско
понашање, ствари и бића. Његова поезија обједињује у складно
јединство неке облике традиционалног певања и мишљења и модерну
песничку свест. То је, уосталом, једна од главних одлика неосимболизма:
тежња ка интегралној поезији.
По везаности за родно тле, завичајни пејзаж, за језик и матерњу
мелодију, поезија Милована Данојлића у сагласју је са поезијом
Десанке Максимовић. Она је у подједнакој мери и класична и модерна,
и национална и универзална. Лиричност, рустичност и метафизичност,
суштинска су својства која одликују стваралаштво оба песника
и чине их поетички блиским. Управо ове темељне вредности жири
је имао у виду када се определио да ове године Данојлић буде
добитник награде која носи име велике српске песникиње.
Председник Жирија
Слободан Ракитић, 5. мај 1999.
