Добитница Награде „Десанка Максимовић“ (2010)

О ПОЕЗИЈИ МИРЈАНЕ СТЕФАНОВИЋ

Награда се Мирјани Стефановић додељује за целокупно песничко дело и допринос српској поезији. Мирјана Стефановић се на песничкој сцени Србије појавила шездесетих година XX века и представља први урбани женски песнички глас српске поезије. Њено песничко дело до сада није доживело адекватну рецепцију и додељујући јој заслужно ову Награду жири је имао на уму скретање јавне пажње на дело ове песникиње и ревалоризовање њеног места у српском песничком корпусу. Тим пре, истичем значај овог тренутка за српску поезију, да једно несумњиво особено и надасве модерно песничко дело инкорпорира у национални песнички канон, како би се канон учинио мање конзервативан и мизогин.

Поезија Мирјане Стефановић представља одступање од стереотипа о женском писању, као и раскид са традиционалистичким начином изражавања. То је поезија модерног песничког израза, урбаног сензибилитета. Песнички говор Мирјане Стефановић је депатетизован, лишен реторичких украса, и далеко од сваког узвишеног појања на опште и излизане песничке теме. Поезија Мирјане Стефановић је субверзивна. Она разобличава и демистификује, користи иронију, аутоиронију и сарказам за подривање ауторитета, догми и свакојаког слепила.

Није писмо Мирјане Стефановић само разрачунавање са ретроградним, већ дубоко хуманистичка апотеоза угроженој људскости, изведена на специфичан - Стефановићкин начин, кроз парадокс и апсурд, пародију и гротеску. Критички однос према стварности, еманципаторски и некомформистички став у односу на егзистенцијална питања и друштвене мене особеност је њеног писма.
Мирјана Стефановић је започела свој песнички пут песмама младалачке виталности, тела и чулности, урбаног проседеа, да би у средишњем песничком опусу писала песме експресивног израза, надреалистичких ситуација, о свету као позоришту апсурда и суровости. Да би тај свет апсурда постао конкретан, суров, свет наших живота какав је и приказан у Помрачвњу.

Мирјана Стефановић је прва српска песникиња која је у песнички текст увела хуморне и црнохуморне елементе, иначе ретке у поезији уопште, још седамдестих година прошлог века пишући своје најоригиналније књиге Индиго и Радни дан. Норма њеног песничког језика је говорни идом, често колоквијалан, жаргонски, а када затреба она вешто користи и митско-фолклорне језичке обрасце разобличавајући их до бесмисла. Језичка иновативност, потреба за игром и „лудистичи однос према свету око себе“ како је запазио Саша Радојчић пишући о последњој њеној књизи Искисли човек, препознатљив су рукопис писма Мирјане Стефановић. Лирски субјект у њеној поезији је неконзистентан, вишеструк и отворен за различите аспекте стварног и надстврног.

У последњим књигама, нарочито у књизи Помрачење, свој дар за иронијско-сатиричне стварносне увиде на специфичан начин употребила је критикујући наше ратне и поратне суноврате. Ова је књига редак пример, целовитог антиратног ангажмана у српској поезији, и може бити баш зато она је углавном од књижевног естаблишмента била прећутана.

Мирјана је са сваком својом књигом мењала оптику гледања на живот и свет око себе, али и поетички поступак. Можда се зато некоме може учинити да песнички пут Мирјане Стефановић није кохернтан, али он само није маниристички, а у сагласју је са постмодернистичким песничким тенденцијама по којима постмодернистичко дело постаје онда када целина престаје да буде важна. За њено дело може се рећи да представља дезинтегрисану слику света чиме је њена поезија блискија постмодернистичком, него модернистичком, песничком дискурсу.

Песништво Мирјане Стефановић је певање на незадате теме, гласом који не жели да се допадне, нити да икога нежно дирне, већ диже из дремежа, вуче за рукав и упире прстом, да бисмо видели ствари и из друге перспсективе, а не уобичајене.

Песништво Мирјане Стефановић осим што представља промену женске песничке парадигме, можемо сматрати и певањем од интегритета, људског, и песничког, по чему је сродна најплеменитијој песничкој вертикали Десанке Максимовић.

Награда „Десанка Максимовић“ сатоји се од плакете, статуете Десанке Максимовић, коју је урадио Алаксандар Зарин, и новчаног износа. Такође, добитници се штампа књига изабраних и нових песама. О песништву лауреаткиње организује се и научни скуп, а текстови са тог скупа објављују се у посебном зборнику.

Предсеница Жирија
Радмила Лазић, 7. мај 2010.