Научни скуп

ПЕСНИШТВО ТОМИСЛАВА МАРИНКОВИЋА

Задужбина „Десанка Максимовић“ у сарадњи са Народном библиотеком Србије и Одељењем за поетику модерне српске књижевности Института за књижевност и уметност у Београду организује научни скуп посвећен песништву Томислава Маринковића, добитника награде „Десанка Максимовић“ за 2020. годину. Скуп под насловом Песништво Томислава Маринковића, биће одржан у понедељак, 15. новембра 2021. године, преко zoom платформе, са почетком у 9. 30 часова. Свим меидјима и заинтересованима биће омогућен приступ зум платформи. Рад скупа биће емитован и уживо на фејсбук страници Народне библиотеке Србије. Уреднице научног скупа су: др Светлана Шеатовић, научни саветник ИКУМ и управница Задужбине „Десанка Максимовић“ и др Јана Алексић, научни сарадник ИКУМ.

У четири радне сесије резултате својих истраживања излажу учесници из Београда, Новог Сада, Панчева, Краљева и Грачанице: Светлана Шеатовић, Радивоје Микић, Васа Павковић, Бојана Стојановић Пантовић, Гојко Божовић, Сања Париповић Крчмар, Петар Арбутина, Ђорђе Деспић, Ана Гвозденовић, Тамара Крстић, Соња Миловановић, Бранислав Живановић, Милица Ћуковић, Александра Батинић, Жарко Миленковић, Јована Милованчевић, Јелена Марићевић Балаћ, Александра Пауновић, Катарина Пантовић, Никола Маринковић и Јана Алексић.

Томислав Маринковић је средином осамдесетих година ушао крупним корацима у српску поезију, а сваком новом књигом усавршавао је поетички исказ, доносећи веома деликатну лирску ноту обележену емотивним и мисаоним токовима у развоју српске поезије.

Објавио је збирке песама, Двојник (1983), Извесно време (1985), Стихови (1991), Сумња у огледало (1996), Школа трајања (2003), Свет на кожи (2007), Обичан живот (2011), Путовања кроз близине (изабране песме, 2013), Невидљива места (2015), Издвојене тишине (изабране песме, 2016), Вечито сада (2018). У елитном Плавом колу СКЗ објављене су Изабране песме Томислава Маринковића (СКЗ, 2019). Добитник је награда „Бранко Миљковић”, „Васко Попа” и „Мирослав Антић”, „Заплањски Орфеј“. За укупно песничко дело награђен је Дисовом наградом (2016). Приредио је књигу Писац у врту, најлепше приче и песме о биљкама и пријатељству (2016). Песме су му превођене на енглески, руски, шпански, португалски, јапански, словеначки и македонски језик.

Поезија Томислава Маринковића помера границе српске поезије филозофијом малих ствари, носталгијом за светом у коме нисмо остварили снове, али смо открили најдубљи смисао нашег окружења. У том аспекту Маринковић је веома близак песничком делу Десанке Максимовић оствареном управо у влатима траве, црвкуту птица и гласовима сасвим обичих људи њеног ваљевског краја.