Добитник Награде „Десанка Максимовић“ (2005)

О ПОЕЗИЈИ НОВИЦЕ ТAДИЋA

Од своје прве песничке књиге, Присуства, објављене 1974. године, до данас, Новица Тадић је, у петнаестак књига, написао једну изузетну и особену поезију. У чему је та њена изузетност и особеност? У томе што у њој нема никаквих илузија и маски, никаквог улепшавања и заваравања, никаквих еуфемизама и компромиса. У Тадићевом пасничком свету саблазни су саблазни, напаст је напаст, ругло је ругло, „анђели су кокошке“. А слобода је само „слобода да тумарамо и да ништа немамо“. И не само слобода: њега ништа не може да обмане. Он не зна „с које ће стране зло стићи“, али зна да ће стићи. И то је за њега једина истина и једина извесност. Али, као што ништа не може да га обмане, тако ништа не може ни да га уплаши. Пред непријатељем који му прети он стоји без страха, и мирно му поручује:

Узалуд се напрежеш и претиш.
Смрт ће ме сравнити са земљом, не ти, добри човече, не ти.

Смрт за Тадића није само једина стварна истина, пред којом све друге истине бледе, ни само једина стварна претња, пред којом су све друге претње ништавне, него је и једини прави спаситељ и избавитељ. Од чега нас спасава смрт? Од нечега што је горе од смрти: од живота, који нам пролази у болницама и лудницама, у рупчагама и ђавољим траповима. И који није ништа друго до „жива рана“. Али, наставља и теши нас овај песник:

Ускоро ће мелем на рану.
Ускоро ће смрт.

Истине с којима се суочава овај песник тамне су и тешке. Колико су тамне и тешке види се по томе што је смрт за њих једини мелем, и из њих једини излаз. Суочавајући се са тим истинама, Тадић пише тамну и тешку поезију. Да би се видело то што он види, и да би се суочило са оним са чим се он суочава, потребни су велика храброст и велика доследност. Подразумева се да је сваки песник доследан свом виђењу света. Тадићево виђење света је мрачно и тешко, и утолико је теже остати му доследан. Та доследност тражи највећа и најтежа одрицања. У тој тешкој доследности Тадић истрајава, и успева, и иде до краја, до такозваних последњих истина. Да се с тим истинама суочи - помогла му је велика морална снага, да их изрази - помогла му је велика песничка снага. Те две снаге, песничка и морална, стоје у основи Тадићевог песништва, и обезбеђују му вредност и трајност, и изузетно место у савременом српском песништву.

Председник Жирија
Љубомир Симовић, 1. април 2005.