26.01.1962.

Београд, 26.01.1962. Пише о томе како је дочекала госте, делегацију Савеза совјетских писаца. Пише и о антологији совјетских песникиња, коју преводе Десанка и Радован Зоговић.

Жења = Евгенија Кнапович
Радован = Радован Зоговић
Вера = Вера Зоговић
Бранко = Бранко Ћопић
Волођа и Рада = Идина деца

26.05.1962.

Београд, 26.05.1962. пише Иди како јој се ћерка Рада удала „тако рано“: „Како деца брзо расту, како брзо од нас одлећу!“ И још. „Али ми је још од младости било некако жао кад се девојке рано решавају на тај корак, кад саме зову збиљу живота да им час пре дође.“

Марија Маркосијан = песникиња

12.09.1962.

Београд, 12.09.1962. Сећа се окупације, живота под Немцима и околности у којима је написала Крваву бајку. „Немој ме, драга Идо, у својој љубави према мени представити као јунака и борца. Сва моја борбеност одиграва се некако у мени самој, више је у отпору него у навали.“ Пише да је у току окупације написала приче Ујчевина, Страшна игра, Расулићева смрт (Расулић је био Десанкин колега, учитељ, кога су убили четници), Збуњени сељак. „Ми у Београду врло тешко смо поднели прогон и помор наших Јевреја. У њему сам изгубила неколико својих дивних вољених ученица и неколико пријатељских породица са малом децом.“ Пише о настанку песме Спомен на устанак. „Чини ми се да умем да верујем, али нисам ни у једној вери фанатична. Има нешто у мојој природи што ми не да да се толико занесем да ми уверење или идеја постану важнији од људског створа.“

Радован = Радован Зоговић