17.01.1970.

Београд, 17.01.1970. Писмо на руском језику које је писала Десанкина сестра Мара. Јавља да су Десанка и Сергеј у Опатији, ради Сергејевог лечења.
Волођа = Идин син
Лена = Идина снаха

03.02.1970.

Београд, 03.02.1970. Јавља Иди да се вратила из Опатије и дала помен мајци. Пише поводом женидбе Идиног сина Волође: „Ја се увек растужим кад се неко врло млад уда или ожени. Тако сам пропатила и због Раде и Брана. Ипак се тим чином она прва поетска младост прекине.“ Десанка сматра да „љубав према мајци ништа ме ноже померити с њеног места“, а да је љубав према супружнику „другостепена љубав“.
Шура = сестра Сергеја Сластикова
Маргарита = Маргарита Алтигер

07.02.1970.

Београд, 07.02.1970. Брине се за Идино здравље. Јавља да јој је сестричина Рада Милакара у другом стању. „Радован /Зоговић/ је завршио неку велику студију о народним црногорским песмама.“ Пише о болести своје сестре Зоре. Моли Иду да захвали Маргарити Алтигер на писму и пошиљци.

03.03.1970.

Београд, 03.03 1970. Писмо Десанкине сестричине Маре. Десанка је са Сергејем опет у Опатији.

17.08.1970.

Бранковина, 17.08.1970. Са Десанком су Сергејева сестра Шура, Десанкина сестра Мара и Радин син Душан. Рада је остала у Београду са тек рођеном ћерком Дубравком. Десанка је у Бранковину стигла пошто је дала истовремени помен супругу Сергеју и брату Божи: „Нисам веровала да ће ми бити толико болно и несхватљиво што је Сергеја нестало. А смрт Божина ме је дотукла... Сада имам потребу да много ходам, да се дивљачки умарам.“ Зобу је у Москву, али она неће: „Сад ми се никуда не иде; не остављају ми се гробови.“

21.09.1970.

Београд, 21.09.1970. Заједничко Десанкино и Марино писмо о породичним приликама.

28.10.1970.

Београд, 28.10.1970. Пише о породичним стварима.