29.01.1972.

Београд, 29.01.1972. Сећа се летошњег боравка на Балтику и каже да је довршила превод бугарских песникиња. Књига ће изаћи у нишкој „Градини“. Са Јованком Хрваћанин и „још једним младим песником“ превела је Лесју Украјинку, у издању „Браничева“. Пише о политичким приликама у Југославији, српско-хрватским споровима и маспоку: У последње време смо се много узбуђивали због Хрвата. Живот је, под притиском њихове мржње, њиховог повампиреног усташтва, био постао несносан. Дошли су баш дотле, да је Вјекослав Калеб писао да у Jасеновцу има побијених Хрвата колико и Срба, мада цео свет зна да је таmо вршен геноцид Срба, Јевреја и Цигана, да су напунили они јаме и реке својим лешевима. Сад је нешто боље. Бар нико јавно не пише погрде против нас. Сад Срби праве трагикомедију: проналазе у нашој средини шта би се могло нападати (али не оно право, јер и тога има), да би било какве-такве равнотеже између наших и њихових греха.“

Млади песник = Милан Николић

02.04.1972.

Београд, 02.04.1972. Нада се скором Идином доласку. „Ја сам довршила неку легенду – роман за омладину.“ У „Политици“ је изашао превод Идиног текста о Десанки, објављен у „Литературнаја газета“. Пише о односима у Југославији: „Руше се многе илузије...“ Пише и о отежаним економским приликама: „Присиљена сам да се одричем ствари које су ми биле драге.“

11.04.1972.

Београд, 11.04.1972. Пише Иди о епидемији великих богиња: „Био је завладао велики страх. Свак је у својој кући седео да не би сретао људе.“ Честита Иди диплому њеног сина Волође на медицини. Сломила је лево стопало: „Пети пут ломим!“

27.09.1972.

Београд, 27.09.1972. Разочарана је што Ида није добила дозволу за долазак у Београд у оквиру делегације совјетских писаца на Октобарским сусретима. Муж сестричине Раде отишао је послом у Перу. Шаље јој уз писмо Роман о Лондону Милоша Црњанског.

Бранко = Бранко Ћопић

13.10.1972.

Београд, 13.10.1972. Десанка је била у Босни, а сада се опет спрема за Травник, да присуствује прослави Андрићеве осамдесетогодишњице. Пише о томе како је слична прослава протекла у Београду. Каже како је Павле Савић рекао Андрићу на тој прослави: „Све вам је, Иво, данас лепо, само вам цифра не ваља.“ Захваљује Иди на приказу своје књиге Тражим помиловање.