05.08.1976.

Београд, 05.08.1976. Јавља Иди да се вратила из Бола на Брачу. Изашао Летопис Перунових потомака. На Брачу је преводила Давида Самојлова, као и Бориса Дубровина: „Кад своје не пишем, волим да преводим.“ Јавља Иди да превод Маргарите Алтигер неће изаћи, јер је Нолит угасио ту библиотеку: „Сава није више директор Нолита, а и Миши су почели коло водити.“ Књигу је сада понудила „Раду“. Пита Иду како се провела у Немачкој. Радован Зоговић је са ћерком Мирком био у Крањској Гори. Бранко Ћопић и Цица су у Грчкој. А она се спрема у Бранковину: „У Бранковину често идемо. Што сам старија, све ми је пријатније тамо бити. Чезнем за селом, за завичајем...“

Сава = Сава Лазаревић, директор Нолита
Миша = Миша Стамболић, главни уредник у Нолиту

19.11.1976.

Београд, 19.11.1976. Иду звао Савез књижевника Југославије, али поново није добила дозволу власти. Ида је била на пријему у југословенској амбасади и сусрела се са Антонијем Исаковићем и Предрагом Палавестром. „Кад сам била у Норвешкој, донела сам отуд шачицу стихова. Њих ће „Просвета“ објавити у свечаној брошури за дан отварања споменика нашим изгинулим интернирцима у Норвешкој.“

Шачица стихова = Збирка Десанке Максимовић Песме из Норвешке