11.02.1983.

Београд, 11.02.1983. шаље Иди писмо по Милораду Блечићу. Не жели да јој пише „о нашем београдском животу и о нашим југословенским, а нарочито српским бригама.“ Обавештава Иду о заједничким познаницима. „Бранко је час добро и вољан да са мном разговара, а час је суморан и скоро се ћутке мимоиђемо... Радован скоро и не излази. Блед је, тихо, једва чујно, говори.“ Зоговић је дао збирку песама „Просвети“, а тражи му је и „Слово љубве“.

Бранко = Бранко Ћопић
Радован = Радован Зоговић