07.06.1985.

Београд, 07.06.1985. Била је у Игалу на рехабилитацији, чак шест месеци. Тамо је поново, излазећи из лифта, сломила ногу: „Имала сам времена у својој соби, у самоћи, да добро поразмислим о животу, о смрти, о онима којих више нема, о пријатељима.“ Јавља Иди да Радован Зоговић сада стално лежи и да је тешко болестан, „али о томе не говори, јуначки се држи.“

29.12.1985.

Игало, 29.12.1985. Моли Иду за извињење што јој није дуго писала, али била је веома потиштена. Сада то пролази: „Патолошка депресија ме је попустила. Не мислим увек о смрти, мада ћу морати можда скоро на онај непознати нам свет.“ Истиче колико јој значи Идино пријхатељство: „чак кад сам била и у патолошкој депресији, мислила сам на тебе, а и друге своје пријатеље, на Москву, целу вашу земљу... Шта ћу, кад имам шашави број годиница.“