20.02.1986.

Београд, 20.02.1986. Писмо отпочиње латиницом, па потом прелази на ћирилицу. Захваљује Иди што је дошла у Београд: „У облику песме, полупесме, описала сам онај наш растанак на београдској станици, оне људе који су се врзмали око нас, оног једног сумњивог и како сам га после затекла у дворишту наше куће где звера.“ Провела је годину дана у Игалу на лечењу.

02.11.1986.

Игало, 02.11.1986. пише о породичним стварима. Сећа се покојне сестре Маре. Истиче колико јој значи Идино пријатељство: „Ти имаш антене за моју душу.“ Говори о свом здрављу и боловима у нози. Пише и о политичким приликама: „Хрватски писци пишу неке „беле књиге“, где оптужују наше писце... Кажу да сам и ја за нешто била оптужена.“