Писма

29.01.1972.

[Београд], 29. 01. 1972. „Ко воли живот напрегнут, узбудљив, имао га је код нас у последње време на претек. Ја сам скоро сваки други дан плакала због наших хрватскосрпских несугласица. Све је то било недостојно озбиљних народа и људи. Сад се све смирује.“ У крагујевачком часопису Кораци изашла је студија Огњева о Десанкиној поезији.

Огњев = Владимир Огњев, руски књижевни критичар


11.10.1972.

[Београд], 11. 10. 1972. Шаље Олги биографске податке за лексикографску одредницу. Инсистира да се помене „роман о крагујевачкој трагедији“. Набраја ко је све од критичара писао о њеној поезији. Пише и о политици: „Земља нам се споро лечи од страхота које су је потресале. Ипак се лакше дише.“
„Роман о крагујевачкој трагедији“ = роман Не заборавити


22.12.1972.

[Цирих], 22. 12. 1972. Десанка је у посети сестрићу Брани и његовој породици. Пише о политици: „Много тужних ствари се у нашој земљи догодило за последње две године – сад ће се ваљда штошта побољшати.“ Пише о својим утисцима о Цириху. Објавила је „путописну књигу“. Пише и о новим песмама и новој збирци. „Иво Андрић ми рече за неколико песама објављених у „Књижевности“ да је најлепше што је у последње време читао, а и мој највиши домет. Мислим да га се дојмило, јер је и сам ожалошћен.“

„Путописна књига“ = ради се о Десанкиној књизи Празници путовања
Нова збирка = Немам више времена
„И сам ожалошћен“ = Десанка мисли на смрт Андрићеве супруге.