СТАНИША ТУТЊЕВИЋ

БИОГРАФИЈА

Станиша Тутњевић рођен је 20. новембра 1942. године у Доњем Детлаку код Дервенте. Основну школу (1951-1955) завршио је у родном селу, осмогодишњу (1955-1958) у Дервенти, средњу економску (1958-1962) у Босанском Броду, Филозофски факултет – група историја југословенских књижевности и српскохрватски језик (1962-1966) у Сарајеву. По одслужењу војног рока (1966-1967) радио је као стручни сарадник у Републичком секретаријату за образовање, науку, културу и физичку културу (1967-1973) и Републичкој заједници културе БиХ (1973-1975), а потом у Институту за књижевност у Сарајеву (1975-1992), гдје је у два мандата вршио функцију директора (1984-1992). Докторирао 1980. године, у звање научног сарадника биран 1981, у звање вишег научног сарадника 1984, у звање научног савјетника 1989. године. По избијању рата 1992. године прешао у Институт за књижевност и уметност у Београду, гдје је радио од 1993. до 2009. године када је пензионисан. Као гостујући професор истовремено предавао предмет Компаративно проучавање јужнословенских књижевности на Филозофском факултету у Бањалуци (1995-2010). За дописног члана АНУРС изабран 2012. године.

БИБЛИОГРАФИЈА

(Радови у електронској форми линковани су од САДРЖАЈА према појединачним текстовима и назад, а САДРЖАЈ појединих књига истовремено је назначен и обележивачима (BOOKMARKS).

   

КЊИГЕ

1.   РАДИ СВОГА РАЗГОВОРА. ОГЛЕДИ О ПРИПОВЈЕДАЧИМА БОСНЕ, Свјетлост, Сарајево, 1972, стр. 282.
2.   ОТВОРЕНЕ ГРАНИЦЕ, Сарајево 1975, Веселин Маслеша, Сарајево, стр. 347.
3.   СОЦИЈАЛНА ПРОЗА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ИЗМЕЂУ ДВА РАТА, Веселин Маслеша, Сарајево,1982, стр. 472.
4.   ПОД ИСТИМ УГЛОМ. СТУДИЈЕ О БОСАНСКОХЕРЦЕГОВАЧКОЈ КЊИЖЕВНОЈ ПРОШЛОСТИ, Ослобођење, Сарајево 1984, стр. 253.
5.   КЊИЖЕВНЕ КРИВИЦЕ И ОСВЕТЕ. ОСВРТ НА КЊИГУ „КЊИЖЕВНИ ЖИВОТ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ИЗМЕЂУ ДВА РАТА“ М. РИЗВИЋА, Свјетлост, Сарајево, 1989, стр. 570.
6.   ПОЕЗИЈА ИЗМЕЂУ ДВА РАТА. ПРИЛОЗИ СА ИСТОРИЈУ КЊИЖЕВНОСТИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ, Свјетлост, Сарајево 1991–1992, стр. 332.
7.   ЧАСОПИС КАО КЊИЖЕВНИ ОБЛИК, Институт за књижевност и уметност, Београд 1997, стр. 210.
8.   ДИНАМИКА СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ПРОСТОРА, Глас Српски, Бања Лука 2000, стр. 332.
9.   МОСТАРСКИ КЊИЖЕВНИ КРУГ, Институт за књижевност и уметност, Београд 2001, стр. 444.
10. НАТО НА АВАЛИ, документарна проза, Бесједа – Ars libri, Београд–Бања Лука 2001, стр. 142.
11. НАЦИОНАЛНА СВИЈЕСТ И КЊИЖЕВНОСТ МУСЛИМАНА, Народна књига - Институт за књижевност и уметност, Београд, 2004, стр. 175.
12. ТАЧКА ОСЛОНЦА, Завод за уџбенике и наставна средства, Српско Сарајево, 2004, стр. 269..
13. ПОЕТИЧКА И ПОЕТОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА, Институт за књижевност и уметност, Београд, 2007, стр. 366.
14. ПРВИ СРПСКИ АЛТЕРНАТИВНИ ЧАСОПИС, Мостарска „Мала Библиотека“ и Пријеглед „Мале Библиотеке“, Свет књиге - Институт за књижевност и уметност, Београд, 2008, стр. 128.
15. НА ТРАГУ МАНАСТИРА ДЕТЛАК, Свет књиге, Београд, 2008, стр. 128.
16. РАЗМЕЂА КЊИЖЕВНИХ ТОКОВА НА СЛОВЕНСКОМ ЈУГУ, Службени гласник, Београд, 2011, стр. 630.
17. БОСАНСКИ КЊИЖEВНИ ЛОНАЦ. РАЗВОЈ И КОНТИНУИТЕТ КЊИЖЕВНОСТИ БИХ, Друштво чланова Матице Српске у Републици Српској, Бања Лука, 2013, стр. 209.
18. СРПСКИ КУЛТУРНИ НАРАТИВ, Нацрт за садржај српског културног обрасца у свјетлу косовског насљеђа, Свет књиге, Београд, 2016, стр. 160.
19. ПРЕТВАРАЊЕ ПЕТРА КОЧИЋА, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Ново Сарајево, 2017, стр. 267.
20. АНДРИЋЕВА СЛИКА БОСНЕ НА РАЗМЕЂУ ПОЕТИКЕ И ИДЕОЛОГИЈЕ, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Ново Сарајево, 2019.
21. ЛИРСКА МИСАОНОСТ ДЕСАНКЕ МАКСИМОВИЋ , Свет књиге, Донат-граф, Београд, 2020.
   

СЕПАРАТИ

1. ПРОСТОР СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ У ВИЂЕЊУ ВЛАДИМИРА ЋОРОВИЋА
2. ИДЕНТИТЕТ И ПОЕЗИЈА, Поводом збирки поезије Камени спавач М. Диздара и Не тикај у ме Р. П. Нога.
3. КОНЦЕПТ НАРОДНОГ И КЊИЖЕВНОГ ЈЕДИНСТВА У ЈУЖНОСЛОВЕНСКИМ КЊИЖЕВНОСТИМА – ИДЕОЛОГИЈА КЊИЖЕВНОГ ЈУГОСЛОВЕНСТВА
4. МУСЛИМАНСКИ НАЦИОНАЛНИ И КЊИЖЕВНИ ПРЕПОРОД
5. ШТА СУ И КО СУ – ВАРИЈАЦИЈЕ НА ТЕМУ ИДЕНТИТЕТА МУСЛИМАНА
6. РАЗВОЈНИ ПУТ КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКОГ КОМПЛЕКСА ДЕТЛАК
   

ПРИРЕЂЕНА ИЗДАЊА – КЊИГЕ

1.   ХАСАН КИКИЋ: САБРАНА ДЈЕЛА 1-5, Универзал, Тузла 1987.
2.   БРАНКО ЋОПИЋ: ИЗАБРАНА ДЈЕЛА, 1-6 (са Аном Ћосић Вукић), Бесједа, Бина, Бања Лука, Ars Libri, Београд, 2003.
3. ЈАКОВ ШАНТИЋ: ПЈЕСМЕ, Свет књиге - Институт за књижевност и уметност, Београд, 2005.
4.   ПОП ЈОВИЧИНА БУНА, Свет књиге, Београд, 2007, стр. 190.
5. ЛАЗА ПОПОВИЋ: СЕПТИМЕ, Службени гласник, Београд, 2008.
6.   ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА ДЕСАНКЕ МАКСИМОВИЋ 1-10, адужбина Десанка Максимовић – ЈП Службени гласник Завод за уџбенике, Београд, 2012.
   

# приређивач 2. тома и уредник читавог издања

7.   ДИГИТАЛНО ИЗДАЊЕ ЦЕЛОКУПНИХ ДЕЛА ДЕСАНКЕ МАКСИМОВИЋ, Задужбина Десанка Максимовић, 2014-2018., Задужбина Десанка Максимовић, 2014-2018 (http://zdm.nb.rs/pages/celokupnadela.htm)
   

# руководилац пројекта и уредник издања

8. ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ: ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ / I AM SEEKING А PARDON (двојезично издање), Народна библиотека Србије, 2013, стр. 190.
9.   ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ, десет векова српске књижевности, књ. 63, Издавачки центар Матице српске, Нови Сад, 2014, стр. 403.
   

ПРИРЕЂЕНА ИЗДАЊА – ЗБОРНИЦИ

1.   СРПСКА АВАНГАРДА У ПЕРИОДИЦИ, зборник радова, Институт за књижевност и уметност, Београд, 1996, стр. 518.
2.   СТО ГОДИНА СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ГЛАСНИКА, Институт за књижевност и уметност, Београд, 2003, стр. 433 (са Марком Недићем).
3.   ЗБОРНИК РАДОВА У ЧАСТ АКАДЕМИКА РАДОВАНА ВУЧКОВИЋА, АНУРС, Бања Лука, 2007, стр. 573.
4.   ПЕТАР КОЧИЋ ДАНАС, ЗБОРНИК РАДОВА, АНУРС, Бања Лука, 2009, стр. 509.,
5.   ФОЛКЛОР, ПОЕТИКА, КЊИЖЕВНА ПЕРИОДИКА, ЗБОРНИК РАДОВА ПОСВЕЋЕН МИОДРАГУ МАТИЦКОМ, Институт за књижевност и уметност, Београд, 2010, стр. 851.
6.   ПОЕЗИЈА РАЈКА НОГА. ЗБОРНИК РАДОВА, Задужбина Десанка Максимовић, Београд, 2011, стр. 286.
7.   НАД ЦЕЛОКУПНИМ ДЕЛОМ ДЕСАНКЕ МАКСИМОВИЋ, зборник радова, Задужбина Десанка Максимовић, 2013, стр. 425.
8.   ПЕРО СЛИЈЕЧЕВИЋ: САБРАНА ДЈЕЛА, КЊ. 4, КЊИЖЕВНО-КРИТИЧКИ РАДОВИ, АНУРС, Бања Лука – Свет књиге Београд, 2013, стр. 438.
9.   КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКИ КОМПЛЕКС ДЕТЛАК, АНУРС – Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС, Бања Лука, 2015, стр. 390.
   

НЕОБЈАВЉЕНО

1. ШТЕТА КОЈУ САМ НАНИО ПРЕДСТАВЉАЊУ КЊИЖЕВНОСТИ У ЕНЦИКЛОПЕДИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ (писмо Бранку Летићу, новоименованом руководиоцу Стручне редације за књижевност ЕРС)
   

ОСТАЛО

1.   ВЕРА ТУТЊЕВИЋ: ИЗАЋИ ИЗ САРАЈЕВА